Веселинка Стојковић
A пролеће је
Ветрови исти не обзнањују пролеће,
нити светлости исти сјај,
нити воде исте теку;
лишће се гори исто не враћа,
ни цвет се исти не буди,
ни птица исти је лет;
и небо с вечери исто није,
нити месец вечни, звезде вечне,
ни поноћни исти је глас –
један, нити један исти је час,
а исто све је,
а пролеће је,
а пролеће је.
То весна. Веселинка Стойкович
Софья Измайлова
http://www.stihi.ru/2017/04/04/692
Не несут эти ветры весну,
Не сияют небесные дали,
Воды быстрые не текут,
Лист сгоревший не воскресает
И цветы не цветут, не растут,
Птица крылья не расправляет
И вечернее небо не то,
И не вечны ни месяц, ни звёзды,
Всё не то в этот час, все не то.
Что же ты?
Где же истина...Скажет мне кто?
Что молчишь ты, голос ночной?
То весна!
Ведь весна!
Я знаю!
Фотографија: Веселинка Стојковић